Muzika koja je spasila priču: „Šum vremena” Džulijana Barnsa
Dešava se ponekad, makar u mom slučaju, da utiske o delu koje čitam oblikuju pre neke vanknjiževne okolnosti nego delo samo. Najčešće to bude onda kada čitam nešto inspirisano stvarnim događajima ili ličnostima, možda i nekim drugim umetničkim delima, pa sve ono što sam o tome prethodno znala ili možda tokom čitanja otkrila prevlada u odnosu na ono što mi konkretno delo pruži, osećanja koje ono samo po sebi uspe da izazove. Nešto slično desilo mi se nedavno prilikom čitanja romana Šum vremena engleskog pisca Džulijana Barnsa. Ovim, naravno, ne želim da kažem da je Barnsov roman, inspirisan životom i delom proslavljenog sovjetskog kompozitora, nekvalitetan; naprotiv. Pa ipak, kada sam završila sa čitanjem i otvorila svoj čitalački dnevnik da zapišem nešto o delu, morala sam da se zapitam - šta je ono što je moje utiske o ovom romanu zapravo odredilo. No, da krenemo redom. Šum vremena Džulijana Barnsa jeste roman o jednom od napopularnijih, ako ne i najpopularnijem sovjetskom...
