O autorki

 

 Za nekoga ko pisanje smatra svojim najrazvijenijim sredstvom izražaja, sastavljanje sopstvenih biografija uvek mi je teško padalo. Dajte mi da napišem opširnu analizu nekog minornog lika iz ne naročito kompleksne priče - dogovoreno, stiže. A da napišem malo bolji, kvalitetniji CV ili propratnu biografiju za kakav god konkurs? Noćna mora.

Generalno, iz te potrebe i prirodnosti pisanja o drugome, kao i osećanja udobnosti i sopstvenosti među rečima koje tom prilikom iz mene izlaze je i počelo moje zanimanje blogovanjem. Iz slične potrebe, da se bavim svetovima priča u kojima sam se od malih nogu osećala možda najprijatnije i da tu svoju ljubav prenosim drugima, mnogo ranije proizišao je i moj odabir struke (master filolog, tj. profesor srpskog jezika i književnosti). 

Što se upravo te struke tiče, tj. njene primene u praksi u mom slučaju, što manje pišem, to bolje. Relativno kratak staž koji sam nakupila u prosveti, i tako kratak prilično rascepkan, dovoljno me je osvestio o tome do koje je mere taj sistem truo i da bi mi, ovakvoj kakva sam (tvrdoglavo nepopustljivoj i neradoj da gazim svaki svoj princip, ne bih li se u tom sistemu bolje provela i lakše uhlebila), najpametnije i najzdravije bilo da svoj profesionalni put tražim u nekim sporednim vodama. (I ne, nije to do toga kakva su nam deca. Do odraslih je.)

Možda zbog toga ovaj blog i bude neka vrsta omaža silnom radu i trudu koji je tokom godina studija uložen, način da svoju strast  i svoje znanje podelim sa ljudima koji te iste strasti dele. Da se uz to, na neki način, odužim pričama za sve što su mi one u teškim trenucima pružale, osećanjem utehe i pripadanja, na sličan način na koji to čine i moje mačke svojim umiljavanjem ili pak moje biljke svojim bujanjem ili cvetanjem.

Bez stega naučnog stila, nužnosti pisanja u akademskom kontekstu, i bez vrednosne hijerarhije u pogledu medija kojim su neke priče ispričane, ovde će biti reči o književnim delima, ali i o filmu, serijama, muzici, video-igrama, onim mestima gde se svi oni ukrštaju i prelivaju jedno u drugo, o svemu onome što su priče o nama govorile, bilo svojim sadržajem, bilo svojim uticajem na nas.

Nema ovde, dakle, diskriminacije priča ni po kom osnovu, kao što ni priče ne diskriminišu nas koji ih slušamo, gledamo, čitamo, kakvi god da smo.

Ako i najmanje pronalazite sebe u ovakvom kontekstu, dobro došli! 💗

Jovana 

Kontakt: kroznarative@gmail.com

Instagram